Agresivnih ljudi ima svuda. Oni ispoljavaju agresiju na različite načine. Na internetu ih ima, kao i u životu. Ovde smo virtuelni, pa je fizička agresija isključena, ali zato postoji celi spektar agresivnih ispada koji se razvio i procvetao baš iz razloga što je nemoguće fizički se obračunati. Iz istog razloga jedan veliki deo tog spektra ostaje neprimećen i neobeležen kao agresivan, jer, mi smo ovde kao na ničijoj zemlji, javno iznosimo mišljenja i svako ima prava svakome svašta da kaže.
E pa nije tako, rođaci.
Za početak, prostaci, psovači i derači mi uopšte nisu tema. To je agresija jedan kroz jedan. Takvi odmah idu na blok i doviđenja. Mnogo opasniji su oni koji se na prvi pogled ponašaju korektno i ne prelaze granicu, ali je njihov pristup takav da se na kraju dana osećate iscrpljeno i uznemireno. Oni su uznemirivači.
Na primer, meni se više puta dešavalo da mi u inboks dolazi osoba koju ne poznajem, sa "prijateljskim" i "dobronamernim" sugestijama na temu mog bitisanja na mrežama. Tu i tamo joj se podvuče neka neukusna i neprimerena optužba, ali dovoljno sitna da može da prođe kao "slučajna". Osetljiva sam na ljude. Prepoznajem najtananije vibracije koje mi šalju, imam ogromne antene koje upijaju svaki titraj njihovih motiva. Tako sam i u tim prepiskama koje su obilovale slatkorečivošću i tepanjima, sve vreme osećala kako zlo isparava iz inboksa kao kiselina, kao neki zeleni dim iz kotla na dnu pakla.
Osetim zavist, osetim mržnju, osetim ljubav, osetim dobrotu, osetim ludilo, osetim komplekse, osetim frustracije, posle tri rečenice koje razmenim sa vama ovde na internetu. Ali se uvek trudim da vas vidim kao ljude i da vas ne odbacujem u startu samo zato što imate neku manu ili problem ili ste loši i nesrećni. Jer i ja imam mane i nisam uvek dobra, niti sam uvek srećna. Želim da vam dam šansu, i dajem je svakodnevno, a od vas očekujem samo da utišate agresiju.
Uvek se trudim da svima odgovorim na komentare i poruke i da u tim prepiskama ne teram mak na konac. To znaju svi svedoci mog internet života, koji su mi sto puta zamerili što ulazim u rasprave sa energetskim vampirima i dokonim ljudima. Ali ja svakom sagovorniku pristupim kao da je normalan, dok se ne dokaže suprotno. Obično pokušam da objasnim osobi da imam neke poglede na svet koji se možda ne podudaraju sa njenim i da svako treba da misli onako kako smatra da je ispravno i mirna Bačka. U redu je ostaviti kritiku, reći da se ne slažete, pa čak i izraziti svoje mišljenje (mada mislim da svoje mišljenje treba da izražavate na svom profilu, a ne u komentarima ispod tuđih postova). Međutim, ako vam čovek lepo odgovori, a vi nastavite da još u petnaest komentara napadate stavove tog čoveka, vaše ponašanje je agresivno. Moj post je moja teritorija, moja kuća. On nije trg na kome smo se sreli. Na mom postu ti si moj gost, a pristojan i civilizovan gost poštuje domaćina. Nije ovom internetu najbitnije na svetu šta ti imaš da kažeš. Da li vam pada na pamet da taj čije postove agresivno komentarišete možda nema vremena, volje, a ni interesovanja da se sa vama raspravlja? Gde vam je osnovna kultura?
Kad uđete u nečiji inboks, to je još viši stupanj navalentnosti, posebno kada je u pitanju osoba koja vas ne poznaje. Ne kažem da bi na internetu trebalo da komuniciraju samo oni koji se poznaju u oflajnu, takvo shvatanje je ograničeno i glupo. Ali baš kao što u životu paziš kad i kako prilaziš nepoznatim ljudima na ulici, tako moraš paziti i na internetu.
To što vi imate neki stav i ne slažete se sa nekim, nije razlog da nekontolisano i neumereno nasrćete na tuđe postove i u tuđe inbokse. Nekad treba zadržati mišljenje za sebe. A mnogima bi pomoglo i kad bi krenuli od misli da nisu najpametniji na svetu. Onda, zapitajte se, da li je ta osoba nekada komentarisala vaše postove? Da li vam je dolazila u inboks?
Ima mnogo dobrih, pametnih i normalnih ljudi koji me čitaju i prate godinama. Imala sam i nekoliko lucidnih i pristojnih kritičara kojima je svaka bila na mestu. Ali brate, ne zloupotrebljavajte moju otvorenost i predusretljivost da sa svakim civilizovano i ljudski prodiskutujem. Imajte obzira. Pustite mene, gledajte sebe. Pomozite sebi. Volite sebe. Tada vam neću biti u fokusu ja, niti ćete meni želeti da otvarate oči.
Pustite ljude da misle i dišu. Ako se ne slažete sa njima, to nije razlog da budete agresivni. Možete prosto da ne čitate ono što oni pišu. Ali da, u tom grmu leži zec. Vi ne možete da prestanete da ih čitate, jer oni jebeno dobro pišu, ili zanimljivo žive ili rade nešto što vi ne biste smeli, a to ćete im teško oprostiti.
Tekst: Frida Šarar
